DAN SEPSE


U saradnji sa Svetskom federacijom medicinskih sestara intenzivnih nega - WfCCN, UINARS tim se priključio Svetskoj alijansi u borbi protiv sepse.

Drugi svetski dan borbe protiv sepse obeležava se širom sveta  13. septembra 2013.

Globalni savez za sepsu (GSA-Global Sepsis Alliance)  je svetska asocijacija predvođena od strane zdravstvenih profesionalaca, sa sedam međunarodnih federacija usmerenih na intenzivnu, kritičnu i akutnu negu i sa 43 nacionalne organizacije. GSA  predstavlja više od 600.000 lekara, medicinskih sestara i drugih zdravstvenih radnika.Svetski dan borbe protiv sepse je inicijativa  Globalnog saveza za sepsu  i njegovih osnivača:

·  Svetska federacija udruženja za intenzivnu i kritičnu negu i medicinu (World Federation of Societies of Intensive and Critical Care Medicine (WFSICCM);

·  Svetska federacija udruženja za pedijatrijsku intenzivnu i kritičnu negu i medicinu (World Federation of Pediatric Intensive and Critical Care Societies (WFPICCS);

·  Svetska federacija medicinskih sestara intenzivnih nega  World Federation of Critical Care Nurses (WFCCN);

·  Međunarodni forum za sepsu International Sepsis Forum (ISF);

·  Savez za sepsu Sepsis Alliance (SA).

Globalna kampanja za borbu protiv sepse ima za cilj da edukuje i informiše lekare, medicinske sestre i ostale zdravstvene radnike i saradnike, kao i da razvije svest kod šire populacije stanovništva o razarajućim posledicama nastanka sepse.

Na inicijativu Globalne alijanse za sepsu (Global Sepsis Alliance), 13. septembra 2012. godine je obeležen Prvi svetski dan u borbi protiv sepse kojim je započela svetska kampanja u borbi protiv ove bolesti. Inicijativa je podstaknuta činjenicama da je incidenca sepse u dramatičnom porastu, lečenje veoma skupo, a smrtnost velika. Prema podacima koji dolaze iz zapadnoevropskih zemalja i SAD, sepsa po svojoj učestalosti prevazilazi mnoga druga oboljenja (moždani udar, srčani udar, maligne bolesti pluća, dojke i prostate zajedno, HIV) kojima se do sada posvećivalo mnogo više pažnje i o kojima javnost mnogo više zna.

Sepsa je vodeći uzrok smrti u svim zemljama sveta. Svakih nekoliko sekundi sepsa u svetu odnese jedan život. Dijagnostika i lečenje sepse zahtevaju hitnost. Ukoliko se lečenje sprovede u prvom satu od pojave simptoma, preživljavanje je preko 80%, a posle šest sati - svega 30%.

Svetskom deklaracijom o sepsi upućen je apel svim zemljama da naprave razvojni plan za podizanje svesti o sepsi kao medicinskom i ekonomskom teretu, da naprave i sprovedu strategiju kojom će poboljšati prevenciju, dijagnostiku i lečenje. U našoj zemlji sepsa je često neprepoznatljiv i nedovoljno razumljiv problem. Definicija sepse je u javnosti konfuzna. Najčešće se pogrešno definiše kao „trovanje krvi“. Međutim, sepsa je reakcija organizma na infekciju. Usled te reakcijie odbrambeni sistem gubi sposobnost da kontroliše infekciju i počinje da oštećuje zdravo tkivo i organe. Posledice su šok, slabost u radu organskih funkcija, a ukoliko se brzo ne pristupi lečenju čest ishod je smrt.

Sepsu može da dobije svako, bez obzira na pol i uzrast, ali je rizična grupa dobro definisana. Kada se govori o porastu incidence sepse u razvijenim zemljama sveta, razlozi su: starenje populacije, bolja kontrola hroničnih bolesti, primena hemoterapeutika i raznih imunosupresivnih lekova za lečenje malignih i drugih bolesti koji slabe imunološki sistem.

Zbog toga se kaže da moderna medicina produžava život, ali povećava rizik za nastanak sepse. U periodu od 1997-2006. god., zabeležen je trostruko veći porast sepse u grupi  hirurških bolesnika. Razlog je razvoj tzv. velike hirurgije i povećanog operativnog stresa koji slabi imunološki sistem. To je razlog uvođenja novih, minimalno invazivnih, dijagnostičkih i operativnih procedura. Nekontrolisana upotreba antibiotika dovodi do pojave rezistentnih sojeva bakterija. Sigurno je da su bolja dijagnostika i evidencija doprinele porastu incidence sepse. Prve upozoravajuće simptome treba približiti javnosti i podići svest o ovom teškom oboljenju kako bi pacijenti pravovremeno bili upućeni u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu radi postavljanja tačne dijagnoze i pravovremenog protokolarnog lečenja. Treba napomenuti da do 40% pacijenata dolazi sa dijagnozom sepse iz svoje sredine. Veći broj pacijenata stiče sepsu u bolnici, kao komplikaciju  osnovne bolesti zbog koje je hospitalizovan. Svest o mogućoj sepsi treba podići i među zdravstvenim radnicima. Danas svi znaju da srčani udar počinje stezanjem iza grudne kosti ili bolom u grudima i da je neophodna hitna medicinska pomoć. Takođe, zdravstveni radnici znaju protokol u dijagnostici i primarnom zbrinjavanju pacijenata sa srčanim udarom i način bezbednog transporta do odgovarajuće zdravstvene ustanove gde se bolest adekvatno leči. Ovakavi principi treba da se primenjuju i kad je sepsa u pitanju, koja je oktobra 2010. godine proglašena za hitno stanje.

U proseku svake tri sekunde neko u svetu umre od sepse.

Previše ljudi oboleva od sepse. Suviše malo preživi.

Globalni savez za borbu protiv sepse  (GSA-Global Sepsis Alliance) i njeni osnivači odlučili su 2012. godine da se udruže sa ciljem da podstakne na razmišljanje, podigne nivo opšte i profesionalne svesti i uveća znanja lekara, medicinskih sestara i ostalih zdravstvenih radnika i saradnika o obimu i posledicama sepse.

Sepsa je razarajuća i pogubna za naše pacijente.

Mnogi od nas su svedoci tragedija koje nosi i odnosi sepsa.

Kao rezultat profesionalnih znanja i iskustava u vezi sa sepsom, pokrenuta je Globalna akcija  „Svetski dan borbe protiv sepse“.

Znamo da se broj obolelih od sepse može smanjiti, ali je prepoznato da glavna prepreka za uspeh leži u činjenici da je sepsa uglavnom nepoznata javnosti, a i mnogi profesionalci je slabo poznaju.

Misija Globalne kampanje

je da se smanji učestalost i smrtnost od sepse za 20% do 2020. godine.

Globalna kampanja za borbu protiv sepse ima za cilj da edukuje i informiše lekare, medicinske sestre i ostale zdravstvene radnike i saradnike, kao i da razvije svest kod šire populacije stanovništva o razarajućim posledicama nastanka sepse.

Svetski dan borbe protiv sepse – Globalni ključni ciljevi do 2020. godine:

·  Uvrstiti sepsu u razvojni program. Deklaracija će povećati politički prioritet sepse, podići će svest o sepsi i predstaviti njen medicinski i ekonomski teret.

·  Voditi računa o dovoljnom broju objekata i osoblja za lečenje, rehabilitaciju i zbrinjavanje obolelih od sepse.

·  Podrška implementaciji međunarodnih smernica za borbu protiv sepse, za poboljšanje ranog prepoznavanja i efikasnijeg lečenja sepse, kao i za omogućivanje adekvatne prevencije i terapije za sve ljude širom sveta.

·  Mobilizacija učesnika sa ciljem globalnog osiguranja strategije za prevenciju i kontrolu uticaja sepse ka onima kojima je najviše potrebna.

·  Uključiti osobe koje su preživele sepsu kao i članove porodica preminulih u planiranje strategije za smanjenje učestalosti sepse i poboljšanje ishoda lečenja na lokalnom i nacionalnom nivou.

Sepsa je jedno od najčešćih registrovanih oboljenja, kako u zemljama u razvoju, tako i u razvijenom svetu. Procenjeno je da na globalnom nivou svake godine oboli od sepse 20 do 30 miliona pacijenata. Od toga preko 6 miliona neonatalnih slučajeva i dece, a preko 100.000 slučajeva kod majki. U svetu svakih nekoliko sekundi jedna osoba umre od sepse. U razvijenom svetu broj obolelih od sepse u protekloj deceniji se dramatično povećao po stopi od 8 do 13%, a postoji studija da je u protekloj deceniji više ljudi umrlo od sepse nego od kancera creva i dojke zajedno.

Razlozi za razvoj sepse su mnogobrojni i uključuju: životnu dob stanovnika; povećano izvođenje rizičnih medicinskih intervencija u svim starosnim grupama; razvoj rezistentnih i više virulentnih sojeva infekcija. Razlozi za razvoj sepseu zemljam u razvoju su: pothranjenost stanovništva; siromaštvo; nedostatak vakcinacije i blagovremenog lečenja.

Uprkos izuzetnoj incidenciji, sepsa je slabo poznata u javnosti i često pogrešno shvaćena kao „trovanje krvi“. Sepsa se javlja kao odgovor tela na infekciju povređenih sopstvenih tkiva i organa. To može dovesti do šoka, otkazivanja više organa i smrti, naročito ako se ne prepozna i ne leči na vreme.

Uprkos napretku i razvoju moderne medicine sepsa ostaje primarni uzrok smrti od infekcije, uključujući i vakcinaciju, antibiotike, kao i intenzivnu negu sa stopom smrtnosti između 30 i 60%.

Da bi se zaustavilo povećanje stope smrtnosti od sepse i konačno preokrenuo globalni porast obolelih, Globalna alijansa za borbu protiv sepse uputila je zajednički poziv za svetsku akciju.

U tom pozivu se mole svi relevantni učesnici da pokrenu potrebne prioritetne aktivnosti i da obezbede sredstva i podršku svojih vlada, agencija za razvoj, profesionalnih organizacija, dobrotvora, privatnog sektora i čitavog društva.

Poziva se svaka zemlja da formalizuje nacionalno ostvariv razvojni plan i da zacrta ciljeve koji se mogu ostvariti do 2020. godine.

Sepsa ostaje primarni uzrok smrti od infekcije uprkos napretku moderne medicine, uključujući i vakcine, antibiotike i intenzivnu terapiju. Sepsa, koja se često pogrešno u javnosti predstavlja kao „trovanje krvi“ je jedan od vodećih uzroka smrti širom sveta.

Sepsa se javlja kada telo kao odgovor na infekciju povredi svoja tkiva i organe. To može dovesti do šoka, otkaza više organa i smrti, pogotovo ako se ne prepozna rano i odmah započne sa lečenjem. Između jedne trećine i jedne polovine bolesnika sa sepsom umre.

DEKLARACIJA 2013. - 2020.

U zemljama u razvoju, sepsa čini 60-80% izgubljenih života godišnje kod dece, umire više od 6 miliona novorođenčadi i dece godišnje, a odgovorna je za više od 100.000 slučajeva kod majki. Svaki sat, oko 50 osoba umre od sepse.

Sepsa izaziva više smrtnih slučajeva od raka prostate, dojke i HIV/AIDS-a u kombinaciji. Globalno, procenjuje se da se 20 - 30 miliona slučajeva sepse javlja svake godine. Stručnjaci iz oblasti veruju da je sepsa zapravo odgovorna za većinu mortaliteta u vezi sa HIV/AIDS-a, malarije, upale pluća i drugih infekcija stečenih u zajednici, u zdravstvenim komplikacijama i traumatskim povredama. Pacijenti koji su preživeli sepsu imaju dvostruko veći rizik od smrti u narednih 5 godina u poređenju sa ostalim pacijentima, a često pate od fizičkih, kognitivnih i afektivnih zdravstvene problema.

Učestalost sepse se dramatično povećava usled starenja stanovništva, uprkos prednosti savremene medicine, vakcina, antibiotika i intenzivne nege. Hospitalizacija obolelih od sepse je u porastu, više nego duplo u poslednjih 10 godina. Broj obolelih od sepse je pretekao broj obolelih od infarkta miokarda u SAD.

Međunarodne i nacionalne ankete pokazuju da 20-40% pacijenata obolelih od sepse koji zahtevaju lečenje u jedinici intenzivne nege razvijaju sepse u bolnici. Učestalost razvoja sepse posle operacije utrostručio od 1997 do 2006. Sepsa se često kasno dijagnostikuje. Klinički simptomi i laboratorijski znaci koji se trenutno koriste u dijagnostici sepse (kao što su povišena temperatura, povećan puls, ubrzano disanje, ili broj belih krvnih zrnaca) su nespecifični. Kod dece, znaci i simptomi sepse mogu biti suptilni, a pogoršanje brzo.

Sepsa je nedovoljno priznata. Slabo se razaznaje zbog konfuzije oko definicija između pacijenata i zdravstvenih usluga, nedostatka podataka u dokumentaciji o sepsi, kao i uzroku smrti na umrlicama, neadekvatnih dijagnostičkih metoda za detekciju sepse, a i nedosledne primene standardizovanih kliničkih smernica za lečenje i negu pacijenata obolelih od sepse.

Procenjuje se da je 2008. godine u SAD utrošeno 14.6 milijardi dolara na hospitalizaciju zbog sepse, a od 1997 do 2008 godine, korigovani agregatni troškovi za lečenje hospitalizovanih pacijenata zbog ovog stanja povećani su u proseku na godišnjem nivou za 11,9%. Troškovi koji se odnose na dugoročne sekvele sepse su nepoznati. U Evropi je ocenjeno da je tipična epizoda troškova zdravstvenih usluga sepse oko 25.000 evra. S obzirom na znatan gubitak ljudskih života troškovi zbog sepse su ogromni.

Automatsko pokretanje jednostavnih, blagovremenih medicinskih intervencija koje uključuju primenu antibiotika, intravenskih tečnosti i ciljane tretmane za obnovu cirkulacije može da prepolovi rizik od umiranja. Bolesnika sa sumnjom na sepsu treba odmah uputiti u odgovarajuću medicinsku ustanovu za lečenje sepse. Rano lečenje sepse je isplativo, smanjujući bolničke dane pacijenata u jedinicama za intenzivno lečenje i negu.

Ključni ciljevi koje treba postići do 2020. godine:

1.  Učestalost sepse globalno smanjiti kroz strategije za sprečavanje sepse.

Do 2020. godine smanjiti učestalost sepse za najmanje 20%, kroz promociju dobre prakse opšte higijene i pranja ruku, poboljšanje higijenskih uslova, ishrane i isporuke čiste vode; podsticanje programa vakcinacije kod stanovništva u riziku i u resursno siromašnim područjima.

2.  Stopa preživljavanja obolelih od sepse će se povećati za decu (uključujući i novorođenčad) i odrasle u svim zemljama kroz promovisanje i usvajanje sistema ranog prepoznavanja i standardizovano hitnog lečenja.

Do 2020. godine najmanje dve trećine zdravstvenih sistema za primarnu zdravstvenu zaštitu i zbrinjavanje akutnih pacijenata će podržati Deklaraciju i imati rutinski ugrađen skrining sepse i brigu o akutno obolelom pacijentu.

Do 2020. godine stvoriti održivi sistem koji će biti u mogućnosti da osigura efektivnu kontrolu programa borbe protiv sepse u svim zemljama. Taj sistem će omogućiti da svaki oboleli pacijent dobije najvažnije intervencije, antimikrobne lekove i intravenske tečnosti u skladu sa smernicama međunarodnog koncenzusa.

Do 2020. godine podići stopu preživljavanja obolelih od sepse za 10%, kako za decu, tako i za odrasle. Ovo će se pratiti i pokazati kroz jedinstveni registar sepse, kao i primenom Kampanje za preživljavanje sepse (Surviving Sepsis Campaign) i Međunarodne pedijatrijske inicijative za borbu protiv sepse (International Pediatric Sepsis Initiative).

3.  Podizanje nivoa javne i profesionalne svesti o sepsi!

Do 2020. godine sepsa će postati odomaćena reč i sinonim sa potrebom za hitnu intervenciju. Laici će mnogo bolje razumeti rane znake koji upozoravaju na sepsu. Očekivanja porodice na hitan medicinski odgovor su porasla i svako kašnjenje se ispituje.

Do 2020. godine sve zemlje članice su uspostavile nivo potrebnog obrazovanja i obezbedile potrebnu obuku uvrstivši hitno zbrinjavanje obolelih od sepse u sve programe školovanja. Priznavanje sepse kao česte komplikacije visokorizičnih medicinskih intervencija znatno će smanjiti broj obolelih.

4.  Pristup odgovarajućim službama rehabilitacije će doneti poboljšanje pacijentima širom sveta.

Do 2020. godine države članice će postaviti standarde i obezbediti sredstva za praćenje i negu paciijenata koji su preležali sepsu i otpušteni su iz bolnice.

5.  Merenje globalnog tereta sepse i uticaj kontrole sepse će se značajno poboljšati.

Do 2020. godine države članice će uspostaviti registar koji je u skladu sa podacima međunarodne zajednice, pomažući u predstavljanju sepse kao zajedničkog zdravstvenog problema. Međunarodna zajednica će raditi u pravcu uspostavljanja međunarodnog registra sepse

Priložene slike


tekst